Uva (medvedje groždje) - Arctostaphylos uva-ursi (Bearberry - Eng)

Višegodišnji, zimzelen polegnuti grm obrastao jajastim, čvrstim i kožastim listovima (zelene boje) dužine 2 do 3 cm. Listovi su neprijatnog, oporog i nagorkog ukusa, bez mirisa. Cvetovi su bele ili svetloružičaste boje zvonastog oblika (formiraju grozdove). Plod je okrugla, mnogosemena bobica, crvene boje.

Gde se može naći: Raste po suvim, retkim, peščanim ili kamenitim borovim i drugim crnogoričnim šumama, među grmljem po sunčanim obroncima, po planinskim pašnjacima Balkanskog poluostrva, naročito u zapadnim delovima. Tražiti je na otvorenim osunčanim mestima planinskih područja.

Sakuplja se: lišće od maja do jula. Najbolji je mlad list sa zelenih grančica (ima najviše arbutozida).

Obrada: suši se list u hladovini i odlaže u papirne ili jutane džakove. List treba čuvati ceo.

Primena: čaj od listova uve leči uvećanu prostatu, mokraćne organe (protiv peska ili kamena u bubregu), proliv i šećernu bolest. Listovi pomešani s drugim lekovitim biljem služe kao dezinfekciono sredstvo mokraćnih kanala, naročito kod hronične upale mokraćnog mehura, kao i drugih bolesti. Od uve se takodje priprema još i čaj protiv peska ili kamena u bubregu.

Narodna imena: medvede grožde, bubina boba, vučja jabuka, divlja maginja, jabučica, medvedovo uho, mlivnjak, opernik, crvena planika.

Recept: Priprema se tako što se 3-4 grama suvog lista uve prelije sa 250 ml vrele vode, ostavi da odstoji 10-15 minuta i procedi. Piti između obroka. Lišće treba zdrobiti pre pripreme čaja.

Obzirom da se hidrohion (hydroquinone) smatra toksičnim u većim količinama upotreba uve u terapeutskim količinama ne smatrase opasnom za čovekovo zdravlje. Mada mi je, jedna moja prijateljica rekla mi je da za razliku od većine čajeva koje možeš da piješ kad god poželiš, čaj od uve treba piti samo kad se jave mokraćne infekcije, kad imate problem sa prostatom i slično. Reklo bi se da čaj od uve treba tretirati kao antibiotik. Pijete kad vam je potrebno a ne kad poželite.

Često konzumiranje čaja od uve ne preporučuje se trudnicama i doiljama.

Kleka - Juniperus communis (Juniper -Eng)

Zimzelen žbun, ređe nisko drvo sa kupastom krošnjom. Veličina biljke je od 0,5 do 7 metara. Odlikuju ga bodljikavi listovi. Zeleni plodovi su joj jajastog oblika, a zreli su okrugli i tamnocrno-ljubicasti imaju smolast i aromatican miris i gorkosladak ukus. Plod je veličine zrna graška i da bi sazreo treba da prodje godina, tako je u prvoj godini zelen a tek onda dobija modru boju.

Čitava biljka je lekovita, ali se najčešće koriste plodovi. Lekoviti su samo potpuno zreli plodovi, dvogodisnji, dok jednogodisnji, zeleni, nisu lekoviti, te ih ne treba koristiti.

Slična vrsta koja se ne koriste je: Juniperus oxycedrus, sa trouglastim četinama i crvenosmeđim bobičastim šišaricama. ("plodovi" ove "kleke" ne sadrže iste delotvorne sastojke kao prava kleka; mogu da budu čak veoma opasne i ne treba ih sakupljati.)

Gde se može naći: Kleka je vrsta sa izrazito širokom ekološkom amplitudom, raste na livadama, pašnjacima i goletima.

Sakuplja se: Zrele bobičaste šišarice - "plodovi" (Juniperi pseudofructus).

Metod sakupljanja: “Bobice” se beru kada su crnoljubičaste, u jesen. Mogu se brati ručno, ili trešanjem kleke ispod koje se razastre jutana prostirka i pažljivo ih otresti tako da padnu samo zreli plodovi. 20% plodova mora ostati na stablu radi regeneracije biljke. Nikako ne seći stablo radi ploda.

Obrada: Pre sušenja odstranjuju se sve eventualne nečistoće. Klekinje se suše na promajnom mestu, u tankom sloju, uz povremeno okretanje. Pakuju se u kartonske kutije ili jutane vreće. Odnos svežih i osušenih klekinja je 1,5 kg : 1 kg.

Kleka i niska kleka su vrste zaštićene Uredbom o stavljanju pod kontrolu sakupljanja, korišćenja i prometa na osnovu Zakona o zaštiti životne sredine.

Primena: Najveća količina plodova koristi se za dobijanje etarskog ulja koje nalazi široku primenu u parfimerijskoj, prehrambenoj i industriji alkoholnih pića.

U narodu se upotrebljava za lečenje mnogih bolesti, za spoljnu i unutrašnju upotrebu: kao diuretik, protiv nazeba, kašlja, vodene bolesti, gonoreje, astme, za stomak, znojenje i sl., a spolja u obliku spiritusa ili u rakiji za obloge i trljanje protiv nazeba, reumatizma i sličnih bolesti. U malim dozama etarsko ulje kleke, pored ostalog, olakšava iskašljavanje. Plodovi kleke ulaze u diuretične čajeve. Od ploda se izradjuje sok. Etarsko ulje služi za kadjenje, inhalaciju prilikom oboljenja organa za disanje i kao sredstvo za draženje kože. Kleka ima baktericidno dejstvo, te se koristi u lečenju infektivnih bolesti pluća. Reguliše rad bubrega i pospešuje mokrenje. Etersko ulje prodire duboko u kožu, te se koristi u lečenju reumatskih oboljenja, naročito na zglobovima. Reguliše rad organa za varenje, koristi se u lečenju zapaljenskih procesa želuca i creva. Smanjuje nadutost.

Recept:
Čaj se sprema tako što se jedna supena kašika plodova prelije ključalom vodom i ostavi da odstoji 5 do 10 minuta. Treba piti do dve šolje čaja.

Oboleli od upale bubrega ili sa osetljivim bubrezima ne bi smeli da piju čaj od kleke zbog mogućeg nadražaja.